LAV (PANTHERA LEO)

Lav je sisar iz porodice mačaka (Felidae) i jedan od „velikih mačaka“ roda Panthera. On je druga po redu najveća mačka na svetu, jedina koja ima grivu i rep koji završava čuperkom.

Pretpostavlja se da naučno ime, Panthera leo, potiče od grčkih reči pan- ("svaki") i ther ("zver"). Panthera je verovatno istočno-azijskog porekla i znači "žućkasta životinja" ili "belo-žuta".

Mužjak lava, prepoznatljiv po svojoj grivi (zahvaljujući njoj čak izgleda veći nego što stvarno jeste), teži između 200-260 kilograma, a ženka oko 155 kg. Dužina tela iznosi od 170-250 centimetara kod mužjaka, a 140-175 centimetara kod ženki. Dužina repa je od 70 do 100 cm (tako da maksimalna dužina iznosi 3.5m kod mužjaka i 2.75m kod ženki) koji završava crnim, dlakavim čuperkom. Lav je jedina mačka sa ovakvim repom.
Boja krzna varira od tamno braon do žute ili crvene. Boja grive je od plave do crne. Donji delovi tela su svetliji.

Lavovi su mesojedi i žive u čoporima. Neki lavovi su stalni članovi čopora, dok neki žive nomadskim životom na velikom prostoru, usamljeno ili u paru. Čopor sačinjava ženke koje su u rodu, njihovi mladunci oba pola i grupa od jednog do četiri mužjaka ("koalicija") koji se pare sa odraslim ženkama. U proseku ima 4-6 članova, ali i do 30 članova u čoporu.
Kada se odmaraju, lavovi uživaju u međusobnom čišćenju, lizanju, češkanju glavama i predenju. Ali, kada je u pitanju hrana, svaki lav se snalazi sam za sebe. Svađanja i borbe oko hrane su česte, s tim da mužjaci jedu prvi, zatim ženke i na kraju mladunci.

Mišićavo telo lavice prati liniju njenog skeleta. Ona ima okruglu glavu, kratko lice, gipko telo, prilično duge noge i dugačak rep koji joj, kao teškoj životinji, pomaže da održi ravotežu kad skoči na plen. Sa obe strane lica se nalaze osetljivi brkovi i pomažu joj da se snađe u mraku. Lavica nema grivu jer bi ona omela njenu delotvornost u lovu.
S obzirom na to da su sitnije i manje od mužjaka, ženke su okretnije i brže, i one su te koje idu u lov, dok krupniji mužjaci patroliraju oko teritorije, štiteći čopor.
Love uglavnom noću i pred zoru, krupnije sisare: antilope, zebre, bradavičaste svinje, gnu goveda i bivole, ali i manje životinje poput zečeva i ptica povremeno. Često vešto ukradu lešine od drugih predatora, poput hijena i divljih pasa. Zabeležno je da su ekstremno izgladneli lavovi ubijali bebe slonova, zatim su prešli na mlađe, dok su se povremeno usuđivali da napadnu i odrasle slonove.
Odrasloj ženki lava je potrebno oko 5 kilograma, a mužjaku oko 7 kg mesa svakog dana.

Lavovi razviju brzinu od 50 km/h koju mogu da održe samo na kraćim deonicama. Zbog toga se prilično blizu približe plenu pre nego što ga napadnu. Od plena su udaljeni oko 30 metara ili manje. Obično nekoliko lavova učestvuje u lovu. Oni okruže stado sa različitih tački odakle će da napadnu. Napad je kratak i snažan. Lav naglim jurišem i finalnim skokom pokuša da uhvati plen. Žrtvu ubijaju tako što je zadave.
Lavovi love na otvorenom prostoru pa plen ih može lako opaziti. Zbog toga se udružuju i love u čoporu jer je verovatnoća veća da lov bude uspešan.

Danas se u divljini mogu naći samo u Africi i Indiji. Žive u savanama i love u čoporu. Lavovi u divljini žive i do 16 godina, a u zatočeništvu i do deset godina duže.

I mužjaci i ženke će braniti svoj čopor od uljeza. Mužjaci ne tolerišu druge mužjake, kao što i ženke ne tolerišu druge lavice izvan čopora. Kada dostignu polnu zrelost, mužjaci se ili isteruju ili samovoljno napuštaju čopor.

Lavovi nemaju određeno vreme kada se pare, i ženka može da se pari sa više mužjaka kada je "u teranju". Tokom parenja, koje može da traje nekoliko dana, lavovi se pare od 20 do 40 puta na dan. I u zatočeništvu se lavovi veoma dobro razmnožavaju.
Trudnoća traje između 100 i 120 dana, posle čega ženka donosi na svet okot od jednog do četiri mladih. Ženke u čoporu imaju sposobnost da svoj reproduktivni ciklus usinhronizuju tako da mogu zajednički da odgajaju i hrane mlade. Mladi su odgojeni posle šest do sedam meseci. Nažalost, u divljini 80% mladih ugine dok ne napune dve godine jer je borba oko hrane veoma surova.

Kada novi mužjak preuzme vodeću ulogu u čoporu i otera svog prethodnika, on će ubiti sve preostale mladunce. Ovo objašnjava činjenicu da ženke neće postati plodne dok mladunci ne odrastu ili ne umru. Mužjaci stiču polnu zrelost sa oko 3 godine i sposobni su da preuzmu brigu o novom čoporu već sa 4-5 godina. Sa 8 godina počinju da stare i samim tim slabe.

Lavovi najveći deo dana provode odmarajući se, čak 20 sati, a lavlja rika može da se čuje na rastojanju od osam kilometara!
Lavovi su među životinjama kod kojih je primećeno homoseksualno ponašanje.