SIJAMSKA MACKA

Sijamska mačka smatra se kraljicom mačaka, ako ne doslovno po tituli koju nosi, onda svakako po držanju. O njoj i njenom porijeklu kruže različite priče, no sve se slažu da je ova mačka zaista imala kraljevsku prošlost .

Sijamske macke poticu sa podrucja jugoistocne Azije. Prve zapise i tragove o toj macki koja ima vrlo karakteristicne osobenosti-obojenost njuske, usiju, sapa i repa su istoricari otkrili u knjizi iz sredine XIII veka, koja govori o Ayudhyji, nekada prestonici sijamskih kraljeva.

Prvu sijamsku macku su cuvali budisticki monasi i njena jedina uloga je bila da je stitila riznice hramova. Iz hramova su je preuzeli sijamski kraljevi i tada je postala clan kraljevske druzine - prava aristokratska macka. Verovali su da se dusa umrlog kralja nastani u sijamskoj macki, zato je cesto prikazivana na slikama kako sedi u neposrednoj kraljevoj blizini, pored prestola ili u njegovom narucju.O sijamskim mackama kruzi vise razlicitih legendi, koje su nastale najvise zato da bi genetske uzgojne mane zavili u veo misticnosti i na taj nacin ih posebno istakli dajuci znacaj celoj rasi. Ko jos nije cuo da sijamska macka nije ”cistokrvna” jer ne ckilji i nema krvrzicu na repu? I koja je prava legenda o tome? Prva kazuje, da sijamke ckilje zato jer su kao strazari riznice hramova tako budno osmatrale i cuvale ih da su vremenom pocele ckiljiti. Druga utemeljuje krvgu u repu, da su princeze pre kupanja stavljale svoje dragoceno prstenje na mackin rep. Krvrzica je sprecavala da se prstenje izgubi ili da ih neko ukrade.

U Evropi su se sijamke pojavile krajem XIX veka kada je kralj Sijama poklonio prvi par sijamskih macaka britanskom generalnom konzulu. Sijamska macka je u svim Evropskim drzavama podjednako omiljena , ne toliko zbog svog posebnog izgleda i dubokog plavetnila ociju, vec najvise zbog svog izuzetnog znacenja.

Danasnja pedigrirana sijamka je veoma drugacija od svojih originalnih predaka i drugim koje danas zive na Dalekom Istoku. Takodje se mnogo razlikuje od potomaka svog evropskog pretka s pocetka XX veka kakve kod nas jos uvek nazivaju “cistokrvne sijamske macke”. Razlika nastaje iz veoma jednostavnog razloga. Najpre, sijamke su zbog svog posebnog pogleda postale izuzetno voljene i zato vrlo trazene. Iz samo jednog para tih macaka u Engleskoj nikako nije bilo moguce dobiti dovoljno potomstva za sve koji su je zeleli imati. Zato su je poceli ukrstati sa engleskom domacom mackom, povecali populaciju i na zalost potpuno promenili aristokratski izgled njene gradje. Tvrdeci da su “cistokrvne sijamke” uspesno su ih uzgajali i prodavali u svim Evropskim drzavama, pa i kod nas. Na zalost, to traje i danas.

Moramo reci da takozvanih “cistokrvnih nepedigriranih sijamaca” kod nas nema. Te macke su obicno domace macke obojene kao sijamke koje su vecinom rezultat ukrstanja domacih macaka i domacih macaka koje su obojene kao sijamke. Prave pedigrirane macke su sijamke sa rodovnicima koje svoje poreklo dokazuju sa rodovnikom 4 generacije predaka overenih pecatom i registarskim brojem felinoloskog saveza ili drustva.

DA LI ZAISTA POZNAJEMO NJEN ZNACAJ?

Svi znamo ili smo slusali razlicite zgode o zlim, ljubomornim sijamskim mackama. Na zalost su te pricice postale tako rasirene da su te dve znacajne etikete postale kao sinonim za rasu. Ko poznaje takve sijamke verovatno nikada nije video ni doziveo pedigrirane sijamske macke, uzgajane u voljenom domu rodjenja sa punom negom svoje majke i negovanju i paznji odgajivaca do treceg meseca starosti kada mlada pedigrirana mackica moze napustiti svoje gnezdo i preseliti u novo drustvo.

Kada se odlucimo za sijamku moramo biti svesni njenog znacaja kako s njom ne donosimo u dom obicnog kucnog ljubimca vec novog clana drustva, koji ima izuzetno snaznu licnost, koji je vrlo inteligentan i ima velike pasje osobine. Napomenimo da cemo njen pravi znacaj u potpunosti otkriti kada zaista budemo postal njeni vlasnici.

“Sijamke nisu macke, one su iskusenje!”, kaze prvi njihov odgajivac iz Svedske, Martti Peltonen.

Ove macke su izuzetno inteligentne, temperamentne, vesele, ciste i cesto glasne, kazemo da razgovaraju sa nama. Lako ih mozemo nauciti da nam donose bacene loptice nazad ili da setaju na povodniku sa nama napolju. Izuzetno vole da su u sredistu paznje i za svog vlasnika su bezrezervno vezane - hodaju po kuci za njim i “pricaju” razlicite stvari kao neki privrzen pas. Vole da se maze i uzivaju kada razgovaramo sa njima. Kad god je moguce one ce se prikrasti nasoj postelji jer je zele deliti sa nama.

U svakodnevnoj nezi i ishrani one zahtevaju veliku paznju i ljubav zato neka se za njih ne odlucuju ljudi, koji vecinu vremena ne provode kuci, radije neka se odluce za kupovinu dve macke iste rase koje se po temperamentu dobro slazu.

Vole toplotu zbog svoje kratke k telu prilegnute dlake bez podlake, nisu najbolje prilagodjene da setaju po vani i po susedstvu, uprkos sto ih njihov radoznali temperament zavede i na takve stvari. Za negu dlake ne treba mnogo vremena (cak ni na macijim izlozbama, jer ih je mnogo lakse pripremiti od dugodlakih macaka) jer su kratkodlake i nije potrebno svakodnevno cesljanje. Cesto kupanje im takodje nije potrebno jer se same dovoljno intenzivno i detaljno umivaju, njihova dlaka je sa pravilnom ishranom i zdravstvenom negom veoma sjajna. Cesljanje je preporucljivo u periodu menjanja dlake.