PERSIJSKA MACKA

 

Persijska mačka uživa dugu tradiciju među ljubiteljima mačaka, a prvi put se pojavila na izložbi u Londonskoj Kristalnoj palati 1871. godine. Na toj čuvenoj izložbi koju je organizovao Harrison Weir, mnogi odgajivači su izložili svoje persijske mačke i od tada je ova rasa postala izuzetno popularna.

Dugodlake mačke, ukljičujući pretke modernih persijskih i angora, prvi put su viđene u Evropi u drugoj polovini XVI veka, a doneli su ih rimski i persijski karavani iz Turske i Persije. Naučnici veruju da se dugo krzno pojavilo usled recesivnih gena, u hladnim planinskim predelima Persije (današnji Iran). Italijanski putnik Pietro della Valle (1586-1652) je zaslužan što se persijska mačka pojavila u Evropi u XVI veku. Podaci o angori i persijskoj mački se nalaze u njegovim zapisima sa putovanja. Persijsku mačku je opisao kao sivu, sa veoma dugo, svilenkastom, sjajnom dlakom. Zabeležio je da su te mačke živele u provinciji Khorazan u Persiji i da su tu došle sa Portugalcima iz Indije.

Drugi putnici su doneli persijske i angora mačke u Francusku, a zatim i u Englesku, pa su ih nazivali “Francuske mačke” dugi niz godina. Mačke su brzo postale popularne u Britaniji. Za to vreme, i vekovima kasnije, turske angora i persijske mačke su masovno ukrštavane.

U početku, angora su bile popularnije zbog svog svilenkastog, belog krzna. Ipak, Britanski odgajivači su više cenili zdepastiju persijsku mačku. Sve do čuvene londonske izložbe 1871. godine, jasne razlike između ove dve rase su bile vidljive: persijska je bila zdepasta sa malim okruglim ušima, a angora vitkija sa višim ušima. Početkom XIX veka, popularnost persijanera je neverovatno porasla. Naročito su bile skupocene i cenjene plave persijske, jer je kraljica Viktorija imala dve.

Početkom XX veka, Britanski savet ljubitelja mačaka je odlučio da se persijska, angora i ruska dugodlaka mačka smatraju “dugodlakim mačkama”, a to pravilo važi i danas. Svaka boja određuje drugu rasu unutar grupe dugodlakih mačaka. U Americi su persijske mačke jedna rasa, bez obzira na boju.

Persijske mačke su uvezene u Ameriku krajem XIX veka, gde su sa oduševljenjem prihvaćene i ubrzo postale omiljena rasa. Američki uzgajivači su, koristeći britanski standard kao osnovu, uveli sopstveni program uzgoja kako bi poboljšali krzno i boje. Uskoro je razvijen stil američke persijske mačke i prerastao u tip koji danas vidimo.

 

Temperament

 

Persijska mačka nije mnogo aktivna. Ona je idealno društvo, ako želite blagog, dobroćudnog ljubimca. Ipak, ona se ne ponaša kao krzneni deo nameštaja, voli da se igra između perioda izležavanja. Ljubitelji ove rase tvrde da ona ne zaslužuje reputaciju “krznenog dela nameštaja” jer su veoma inteligentne, ali nisu toliko radoznale i aktivne kao druge rase.

Ove mačke su posvećene svom vlasniku, ali se njihovo poverenje i ljubav mora da se zasluži. One žude za pažnjom i ljubavlju i vole da se maze, ali neće dosađivati i tražiti pažnju kao mnoge druge rase. Zahtevaće pažnju jedino ako smatraju da je ne dobijaju dovoljno.

Persijaneri se smatraju najmirnijom rasom. Tolerantni su prema drugim mačkama u kući, i čvrsto se vezuju za svog vlasnika. Dosta vremena provode u doterivanju svoje dlake kao i u spavanju, pa ih ljubitelji smatraju idealnim kućnim ljubimcima.

 

Nega

 

Dlaka persijske mačke zahteva svakodnevnu negu kako bi ostala čista i uredna i kako mačka ne bi imala probleme zbog gutanja dlake pri čišćenju. Nedovoljna briga o dlaci persijske mačke može da rezultira gutanjem zamršene dlake kao i promenama na koži mačke.

 

 

STANDARD

• Telo: krupno i nabijeno, mišićavo i kvadratično
• Glava: okrugla, široka, krupna
• Oči: velike, okrugle, široko postavljene
• Boja očiju: narandžasta, mrko kestenjasta, kod Himalajske mačke plava, kod Činčile zelena
• Nos: kratak, ekstreman, sa široko otvorenim nozdrvama, vrh nosne pečurke u visini gornjeg kapka
• Uši: male, oblog vrha, široko i nisko postavljene
• Rep: kraći, pun, proporcionalan u odnosu na telo
• Dlaka: dugačka i gusta, ne sme biti kovrdžava ni talasasta
• Boja dlake: dozvoljene su mnoge boje i kombinacije boja (bela, crna, plava,riđa, krem, čokoladna, lajlak, kornjačevina (plava i crna), sa i bez belina. Danas postoji više od 80 varijacija u boji persijanera.